субота, 07. мај 2016.

Milan Korać: Na sunčanom putu

Posve neočekivano, pripremajući ove pesme u osami, kriomice, bez ikakve naznake čak ni za njegove najbliže muzičke saradnike i prijatelje, Milan Korać snimio je i objavio drugi samostalni album. Nadenuo mu je ime Sunčani put. Pedantni frontmen novosadskih Šinobusa, jedan od Novih Odmetnika, pouzdani saradnik na izdanjima Solaris Blues Band-a, dobar pesnik i vrstan kantautor, čovek koji s godinama biva upravo sve produktivniji i čija stvaralačka krošnja postaje sve izdašnija – obradovao je senzibilne zaljubljenike u odličnu vintage pesmu zasnovanu na idealnoj meri dobrog ukusa, čiste emocije, zdravog duha, aranžerske inteligencije i izvođačke veštine. Sve su to karakteristike koje su Koraća krasile još od njegovih muzičkih povoja, ali su sada postale naročito izražene, prebojene pritom zrelošću koja se ne da steći drugačije, nego posvećenim radom i iskustvenim trajanjem u vremenu. Milan je dovoljno dugo bio u svetu muzike i godine učenja i usavršavanja iskoristio je u potpunosti – njegov Sunčani put otkriva nam jednog neizmerno darovitog a sasvim relaksiranog autora koji nema šta da dokazuje ni vremenu, ni ljudima, i koji za svoj groš beleži tople impresije s raznih ličnih putovanja, kako geografskih, tako i onih koja podrazumevaju nevidljive unutrašnje staze. S druge strane, album nam otkriva i jednog radoznalog muzičara koji voli da se ogleda u novim stilovima – što bi ljubitelje Šinobusa još moglo i da iznenadi, imajući u vidu da je pojedine pesme Sunčanog puta Korać izveo u džipsi maniru, da na albumu ima istarskih motiva, mediteranskog miljea kome je on privatno izrazito naklonjen, a da bi pesma Škripi šarka mogla da se zamisli na repertoaru kakvog kubanskog majstora poput Elijadesa Očoe, samo da je na njegovom jeziku i napisana.
Milanovo sviranje na albumu izrazito je poletno i nadahnuto, živo i ritmično. U skladu s naslovom, ono odaje solarnog čoveka, poklonjenog svetlosti u svakom obliku njene manifestacije. Bilo da su u pitanju instrumentalne teme, bilo cele pesme, optimizam i životna vedrina, dakako s neizbežnim nijansama sete, romantike i ponegde nostalgije – svedoče o jednoj suptilnoj ljudskoj prirodi koja je u muzici i poeziji pronašla pun kreativni izraz. Intimnost na koju se navikli Koraćevi slušaoci neće im nedostajati ni na ovom albumu, još uvek su njegove pesme prepoznatljive reminiscencije i tople beleške o ljubavi jedan na jedan, bilo da je kontakt dva bića koja se vole u samom lirskom fokusu ili je to širi okvir koji integriše neku od Milanovih putničkih uspomena.

Poput bilo čega što Milan Korać uradi u muzici, Sunčani put je delo koje ima danas jedan toliko dragocen kvalitet optimizma i doslednog pozitivnog usmerenja. Ni njegov izbor da posle Čamca na Tisi, klasika koji je zabeležio sa Šinobusima, reinterpretira još jedan evergrin Darka Kraljića, neprolaznu pesmu Devojko mala, u ovom kontekstu nije slučajan – svedoči o potrebi da se duh urbane mladalačke šansone razbudi i izazove raspoloženja na koja smo s godinama gotovo zaboravili. 

Jednom, u vremenu koje nam predstoji, kada se bude svodio račun o tome šta se i kako se u našem dobu pevalo, Milanov celokupan muzički trud biće jedna postojana svetiljka, koja će uvek imati tu moć da ljude vrati lepoti i nežnosti, toplini i životnoj radosti. Najbolji način da umetnik ostvari svoju stvaralačku sudbinu jeste da drugima ostavi smernice za put ka svetlu. Milan Korać upravo nam je dao jednu.